Umetnička publika i problem ukusa/ Sanda Ristić-Stojanović

ESTETIČKO DRUŠTVO SRBIJE – SKUP “ PROBLEM UKUSA “ 28.11 -29,11.2012
=================================================================
штра је остало од некадашње књижаре "плато" у центру београда?Ругло? Страва? (снимак начињен 22. јануара 2014)
шта је остало од некадашње књижаре „плато“ у центру београда?Ругло? Страва? (снимак начињен 22. јануара 2014)
Apstrakt :
U prvom delu teksta ukazuje se na lestvicu recepcije umetničkog dela po Teodoru Adornu. Na vrhu te lestvice je Ekspert, ovaj sloj publike se bori za visoku umetnost. Zatim slede Ljubitelji umetnosti, oni koji spontano doživljavaju umetničko delo. Sledeći nivo recepcije je Obrazovani primalac,  koji najčešće ne može da pronikne u srž i suštinu umetnosti. Sledi onaj segment publike sa histeričnim tendencijama i Resentiment-potrošači. Resentiment -potrošač prihvata samo ono što je zvanično i službeno prihvaćeno, a prema svemu novom oseća netrpeljivost. Najbrojniji segment publike su oni kojima je umetnost često zabava i odmor. U II i III delu teksta ukazuje se na to da je problem ukusa uvek uključivao pitanje univerzalnosti i urođenosti, pitanje posebnih društvenih ili mentalnih karakteristika. Razmatra se pitanje umetničke publike u 18 veku, krajem 20 i početkom 21. veka.
Ključne reči : Ekspert, Ljubitelj umetnosti, Obrazovani primalac, Resentiment- potrošač, umetnička publika
I
Teodor Adorno – različiti tipovi recepcije umetničkog dela
Veoma pronicljivo i vizionarski je Teodor Adorno pisao o recepciji umetničkog dela. Na vrhu lestvice recepcije je po Adornu Ekspert.
Ekspert može da shvati i vidi sve ono što je u delu i bitno i važno. On je svestan svih mogućih načina umetničkog izražavanja, ima veliku širinu shvatanja i razumevanja umetnosti. On je u stanju da pronikne i razume i ono delo koje se kosi sa nekom njegovom sopstvenom poetikom i estetikom. Svestan je da umetnost može biti haos, a može biti i red i sklad. Ekspert ima senzibilitet i intuiciju da uoči detalje i elemente umetničkog dela i njihove veze tj. uzajamnu povezanost. Razlikuje ono što je izraženo od onoga što je nagovešteno. Ovaj sloj publike se bori za visoku umetnost. U sloj eksperata spadaju i sami umetnici koji se bave uredničkim poslovima, primeri u našoj sredini takve osobe bili bi Petru Krdu ( pesnik, urednik KOV-a, objavio je Le Klezia i pesme Vislave Šimborske pre nego što su dobili Nobelovu nagradu. Krdu je nepogrešivom intiicijom objavljivao mnoge svetske pesnike pre nego što su postali slavni i poznati i Oskar Davičo svojevremeno kao urednik književnog časopisa “ Delo “ podržao je brojne mlade stvaraoce u trenutku kad ih je zvanična kritika previdela). Ekspert dakle najčešće mora imati i svojstva ličnosti potrebna i ljudima koji stvaraju umetnička dela ( intuiciju, težnju ka novom itd. ).
Sledeći nivo recepcije umetničkog dela po Adornu je Ljubitelj umetnosti. Ljubitelji umetnosti, spontano doživljavaju umetničko delo, spontano ga ocenjuju, ali ne mogu često uočiti detalje i njihovu povezanost u umetničkom delu. Po Adornu u svetu savremene umetnosti sve je manje ljubitelja umetnosti. U 21 veku, čak je došlo do umnožavanja tekstova i kritika o umetnosti, obrazloženja o umetničkim delima. To dovodi do porasta broja najčešće pseudoeksperata. Tako da se broj nepristrasnih uživalaca i ljubitelja umetnosti smanjuje.
Sledeći nivo recepcije umetnosti po Adornu je Obrazovani primalac.
Obrazovani primalac, prihvata umetničko delo često bez spontane ljubavi, često mu manjka senzibilitet za umetnost, on je najčešće borac za prestiž, koji prati umetnost, informisan je, zna ko su nagrađivani umetnici, često je i kolekcionar umetničkih dela. Ali on najčešće ne može da pronikne u srž i suštinu umetnosti.
On često uživa u nekim aspektima umetničkog dela, melodije u muzici, boje ili crteža u slikarstvu, u nekom stihu ili pasusu u literaturi. Ali najčešće ne može da poveže sve detalje i delove umetničkog dela, da ih integriše u celinu dela. Pa mu suštinski doživljaj i shvatanje umetnosti izmiče. Manjak senzibilnosti on nadoknađuje dobrom informisanošću i stereotipnom verom u oficijelnu kritiku neke sredine, nemoćan da sam otkrije neke nove nadolazeće vrednosti u umetnosti. Obrazovni primaoci kao umetnička publika, često dakle vole pomodne umetnike i verna su publika poznatih i slavnih autora, često zauzimaju ključne položaje u institucijama kulture, a vrlo su i prisutni na raznim premijerama, jubilarnim priredbama, otvaranjima i promocijama.
Primera u našoj sredini je bezbroj, ali ja neću navoditi imena.
Sledeći nivo recepcije umetničkog dela je onaj segment publike sa emocionalnim histeričnim tendencijama. Ovaj deo publike kroz umetnost pokušava da kompenzuje sve ono što im nedostaje u životu. U umetnosti nalaze podsticaj za svoje snove, fantaziju i strasti koje u životu ne mogu realizovati. U današnjem vremenu, u tu grupu bi najčešće spadala filmska publika.
Sledeći nivo recepcije umetnosti po Adornu čine Resentiment-potrošači. To su ljudi koji imaju uglavnom negativan stav prema umetnosti manje ili više izražen. Resentiment-potrošač prihvata samo ono što je zvanično i službeno prihvaćeno, a prema svemu otkrivalačkom i novom oseća netrpeljivost, često i mržnju.
U ovu grupu publike spadaju i oni koji su često, navodno zaljubljeni u neki pravac u umetnosti, a mrze i odbacuju sve druge pravce i umetničke vrednosti. A nije prava umetnička publika ona koja voli samo jedan stil, nekoliko umetnika, a sve ostalo potcenjuje, mrzi, odbacuje. Ovakva jednostranost je često psihološka maska za jednu opštu mržnju i netrpeljivost prema umetnosti uopšte. Poređenja se mogu napraviti sa nacizmom u Nemačkoj, gde se navodna ljubav prema svojoj naciji pokazala kao maskirana mržnja prema čovečanstvu. I upravo u nacističkoj Nemačkoj organizovana je izložba Degenerisana umetnost, gde su izloženi radovi moderne umetnosti i ekspresionizma. A na hiljade slika  ekspresionista je uništeno od strane nacista koji nisu razumeli umetnost forsirajući bezlična dela pravoverne nemačke umetnosti.
Postoje i oni umetnici koji se umetnošću bave kao umetnici, a svojom je isključivošću često oštećuju i degenerišu. A u umetnosti kao i u ostalim oblastima ljudske delatnosti uvek ima onih koji su tu zalutali. A umetnost je humana oblast i veoma široka pa u njeno okrilje prima i one koji ne misle ni ljudima ni umetnosti dobro.
Najbrojniji i najveći segment publike su oni kojima je umetnost često zabava i odmor, bez odgovornosti i cilja.
исто то,али мало другачије. шта је остало од некадашње књижаре "плато" у центру београда?Ругло? Страва? (снимак начињен 22. јануара 2014)
исто то,али мало другачије. шта је остало од некадашње књижаре „плато“ у центру београда?Ругло? Страва? (снимак начињен 22. јануара 2014)
Dakle, veliki broj ljudi traže zabavu, tj. popularnu umetnost kojoj su razbibriga i zabava osnovni i često jedini cilj. Postoje i oni koji su ravnodušni ili su često protiv umetnosti. Ova Adornova podela je jedna od mogućih, moguće je znanje i emocije i drugačije kombinovati od Adornovog prikaza tipova recepcije umetničkog dela.
II
Umetnička publika – 18 vek; Predrasude; Ko može da čini umetničku publiku?
Oni koji su pisali o problemu ukusa u 18 veku, često su tvrdili da radnici ne mogu imati prefinjen ukus. Kada je u pitanju publika na koncertima u prvoj polovini 18 veka, jeftine karte su kupovali trgovci, službenici, prodavci, sluge, za bučni parter. U 18 veku u Evropi je jedan broj bogatih ljudi imao afričke robove i sluge. Dejvid Hjum i Kant su zastupali gledište da su crnci inferiorni u odnosu na belce. Hjum je tvrdio da gotovo nikada nije postojala nacija crne boje kože koja je bila civilizovana, tvrdio je da oni nemaju umetnost, nauku, proizvodnju.
Kant i Šeftsberi su smatrali i da ženama nedostaje intelektualna snaga da razumeju visoku umetnost. Od žena se dakle očekivalo da se bave nižim umetnostima i zanatima. U grupu onih koji nemaju kapacitet za pravi ukus ubrajali su se i nepristojni bogataši, za koje se smatralo da nisu previše zainteresovani za lepe umetnosti. Bogataši su optuženi i da zloupotrebljavaju umetnost u zabavne svrhe. Ili ono što se u 18 veku podvodilo pod          “ luksuz „. Žene su takođe optuživane za “ luksuz „. Žene su po De Milanu odgovorne što podstiču kupovinu ogromnih kuća, vrtova, nameštaja, slika, statua. Dakle, problem “ ukusa “ uvek je uključivao pitanje univerzalnosti i urođenosti, pitanje posebnih društvenih ili mentalnih karakteristika.
Dakle, tamnoputi divljaci, neobrazovani siromašni ljudi, bogataši skloni luksuzu, neozbiljne žene – kada se oni eliminišu ostaju malobrojni muškarci i žene iz više klase.
Odjek ovakvih shvatanja seže i do 20 i 21 veka.
исто.шта је остало од некадашње књижаре "плато" у центру београда?Ругло? Страва? (снимак начињен 22. јануара 2014)
исто.шта је остало од некадашње књижаре „плато“ у центру београда?Ругло? Страва? (снимак начињен 22. јануара 2014)
III
Umetnička publika – kraj 20. i početak 21. veka
Razumevanje umetničkog dela zavisi i od istorijske, psihološke i socijalne distance između umetnika i njegove publike. Čak sa povećavanjem tih distanci, razumevanje publike se sve manje poklapa sa namerama samog autora.
Od početaka umetnosti do danas, i sam ugled umetnika se ciklično menjao, od strahopoštovanja do potcenjivanja od potcenjivanja do kulta genija itd.
Danas početkom 21 veka, teško da možemo govoriti o božanskoj auri koju umetnici imaju. Početkom 20 veka umetnici su shvatani često kao boemi i skitnice, a danas u 21 veku je dovedena u pitanje i sama umetnost i njena svrha i uloga u ljudskom društvu.
Kako će umetnička publika prihvatiti umetnost zavisi i od ideoloških, klasnih i saznajnih razloga. Neki filozofi smatraju da je razumevanje dela teže od njegovog stvaranja, tj. da delo na jedan poseban način nadmašuje svog tvorca i da danas mnoga velika umetnička dela nisu u dovoljnoj meri shvaćena, analizirana i protumačena.
A umetnička publika je veoma bitna za umetničko delo. Jer delo koje nema publiku, zapravo i ne postoji. Nepoverenje pak umetničke publike prema umetnosti samoj ima duboke korene u prošlosti. Još iz vremena magije, postoji strah od zavođenja i opčinjavanja.
Setimo se Platonovih misli da je umetnost opasna jer zavodi um, opija čula i zavađa umesto da produhovljava, podiže moral i popravlja društvo.
Danas, poćetkom 21 veka, umetnička publika sve češće se nalazi u prostoru za zabavu, tako da dolazimo do problema “ isparavanja ozbiljne umetničke publike „. Razvijena tehnologija stvorila je hibridne proizvode koji su u stanju da gotovo ponište najsmelije avangardne eksperimente, i ne vode nikakvoj, spoznaji, emociji ili imaginaciji. Umetnost je uvek u 20. veku komunicirala sa modom i novom umetnošću filmom. Danas često film i pozorište i moda, više su izraz masovnog potrošačkog društva nego što su umetnost.
Jednog trenutka se pojavio i verizam u umetnosti krajem 20. i početkom 21. veka. i dokumentarizam, ređanje pukih činjenica.
Zato se treba setiti Bodlera : “ Čitav vidljivi svet je skladište slika i znakova, kojima imaginacija pridaje odgovarajuće mesto i značaj; vrsta hrane koju imaginacija mora da svari i izmeni „*. Postavlja se pitanje, da li će umetnici 21. veka uspeti da svare i promene stvarnost, a ne  samo da je iskuse i dokumentuju?
Još je zagonetnije pitanje, hoće li umetnička publika, naviknuta na sve više činjeničkog i dokumentarnog uspeti  da shvati i prihvati imaginaciju umetnika novog doba. Ili je umetnička publika postala isuviše lenja za to. I više ne razaznaje talentovanog od netalentovanog.
* Bodler, Š., Cveće zla i ostali stihovi, Filip Višnjić, Beograd, 2003.
шта је остало од некадашње књижаре "плато" у центру београда?Ругло? Страва? (снимак начињен 22. јануара 2014)
шта је остало од некадашње књижаре „плато“ у центру београда?Ругло? Страва? (снимак начињен 22. јануара 2014)
Literatura
Koestler, A., The Act of Creation, N. York, 1967.
Adorno, T., Žargon autentičnosti, Beograd, Nolit, 1978.
Adorno, T., Estetička teorija, Beograd, Nolit, 1979.
Bodler, Š., Cveće zla i ostali stihovi, Filip Višnjić, Beograd, 2003.
Санда Ристич-Стоянович (г. Белград)
Художественная публика и проблема вкуса

Р е з ю м е
В первой части работы представлена шкала уровней рецепции художественного произведения по Теодору Адорно. Наивысший уровень по этой шкале присвоен эксперту, как слою публики, борющемуся за высокое искусство. За ним следуют любители искусства, воспринимающие художественное произведение спонтанно. Следующий уровень рецепции – осведомленный рецепиент, которому, чаще всего, не удается проникнуть в суть произведений искусства. За ним следует   сегмент публики, отличающийся тенденциями истерических реакций, а также ресентимент-потребители. Ресентимент-потребитель соглашается принять только то, что в официальном и служебном порядке было одобрено, причем ко всему новому испытывает неприязнь.Самым массовым слоем публики являются потребители,  воспринимающие искусство как  развлекательное и досужное занятие. Во второй и третьей частях работы подчеркивается, что рассмотрение проблемы художественного вкуса всегда неразрывно связано с решением вопросов об универсальности и врожденности, включая вопрос об особых социальных и ментальных характеристиках. Практический анализ проводится на материале художественной публики XVIII, XX и начала XXI вв.
Ключевые слова: эксперт, любитель искусства, осведомленный рецепиент, ресентимент-потребитель, художественная публика.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s