Влашка магија

Крај бивше јаруге, Мишљеновац, мај 2014

(Против мађија)
18
Мађије од петка,
мађије од суботе,
мађије од недеље,
мађије од понедељка,
мађије од уторка,
мађије од среде,
мађије од четвртка –
седам дана у недељи,
седам се ухватише за руке,
јер ја их избодох,
са девет вретена,
са девет игала,
и од омађијаног их отерах,
у црном мору их подавих,
растурих у морској пени,
омађијан оста сјајан као месечина,
ко звезда на небу,
ко роса на земљи,
ко босиљак у градини.
Како се отреса босиљак од росе и семена,
тако нека се отресе омађијани од мађија.
Лек и Света Дјева Марија
од мојих уста нека му буде.
Света Марија излечитељка,
ја одмађијавам.

19
(Велико враћање)

Оне су враћале са једном,
ја враћам са две,
оне враћају са две,
ја враћам са три,
оне враћају са три,
ја враћам са четири,
оне враћају са четири,
ја враћам са пет,
оне враћају са пет,
ја враћам са шест,
оне враћају са шест,
ја враћам са седам,
оне враћају са седам,
ја враћам са осам,
оне враћају са осам,
ја враћам са девет,
са обадве руке.
Од пресахле баре,
нико не може да ме надјача.

20
Крст на столу,
крст у кући,
крст у четири ћошка куће,
са вратима отвореним .
Није кућа, већ колиба
– ко у њој седи?
Седи Јован и Јовањдан,
а од посла шта раде?
Болеснога они дворе,
чуваше га , дворише га,
од сад до вечери,
од вечери до поноћи,
од поноћи до зоре,
од зоре до првих петлова,
од петлова до поднева,
од поднева до заласка,
од заласка па до навек.
Чуваше га, дворише га,
од ала и алетина,
од вампира и вампирчина,
од шумске мајке,
од шумског оца,
од мајке забрана,
од оца забрана,
од водене мајке,
од воденог оца,
чуваше га,
пазише га,
и све але од њега
у планину отераше,
а он излечен остаде.
21
Српе мали, велики господине,
као што знаш да будеш дању жњелац,
ноћу буди чувар,
да чуваш моје дете
од ала и аждаха,
од лептира и лептирица,
од Шумске мајке,
од Шумског оца.
Седи Јован и стражари,
од предвече
до поноћи,
од поноћи
до првих петлова,
од првих петлова
фо праскозорја,
од праскозорја
до ручка,
од ручка
до поднева,
од поднева
до вечери –
мом детету
лек некÄ буде!
јер је седео и чувао га,
и све але одагнао,
и оно сјајно оста
као роса на падини,
ко босиљак
у градини.